Барцелона и тржиште некретнина: град постаје "за богате"
Познато је да нека посебно фасцинантна места никада нису погођена критичним периодима као што су други. Било да је то љето или зима, висока или ниска сезона, постоје они активни градови, а поготово под тражилом инвеститора 365 дана у години. Међутим, често се може десити да због ове велике аутономије, крива понуде може да се креће ка добро дефинисаном циљу: оном будућих богатих инвеститора. Све ово се тренутно дешава у Шпанији, тачније у једном од најлепших и туристичких градова: Барселони.
У ствари, у првих неколико мјесеци 2019. године, на тржишту некретнина, није било ни куће за мање од 150.000 еура. Овај детаљ који изгледа изгледа маргиналан, у стварности је симптом заиста значајне промјене. Барцелона Реал Естате мијења облик, прилагођавајући се новој сегментацији, оној богатих.
Већ 2018. године завршило се великим повећањем цена кућа чак иу Мадриду, главном граду, од 16,4%, нивоу који се, на националној разини, показао са добром стопом од 13% више.
Након колапса који је видио протагонисте Барселоне, још 2007. године, Шпанија је 2014. године отворила нову еру: ону позитивног тренда који изгледа да је достигао повијесне врхунце. Проблем који произилази из ове ситуације огледа се у одсуству великог и разноврсног стамбеног фонда који би могао задовољити сваки захтјев на тржишту, преферирајући очигледно ужи и финансијски снажнији круг.
Неспорни притисак потражње изазвао је неку врсту '' ефекта левка '' који драстично смањује могућност проналажења нове имовине у Барцелони иу Мадриду. Разлог зашто, временом, својства постају демодија, док се потребе инвеститора мијењају и мијењају у врсти друштва, политике, па чак и околине.
Још једна област која најбоље представља такву ситуацију тако снажну са економске тачке гледишта, али изнад свега некретнине, је тзв. '' Дијагонална мар '', област на којој је 2018. године завршена продаја за 12.000 евра по квадратном метру. Очигледно се ради о древним и луксузним вилама и таванима опремљеним са свим удобностима као и са предивним погледом на море.
Међутим, постоје и објекти одређеног нивоа, као што су хотели, конгресни и комерцијални центри, а да не спомињемо музеје и приватне плаже које сваке године привлаче туристе из цијелог свијета.
Међутим, трансакције расту, уз повећање продаје од 8% у односу на 2017. годину. Највећи инвеститори шпанске цигле су Италијани, а затим Американци и Немци.
Шта рећи, чини се да је шпањолска цигла постала златна!
У ствари, у првих неколико мјесеци 2019. године, на тржишту некретнина, није било ни куће за мање од 150.000 еура. Овај детаљ који изгледа изгледа маргиналан, у стварности је симптом заиста значајне промјене. Барцелона Реал Естате мијења облик, прилагођавајући се новој сегментацији, оној богатих.
Већ 2018. године завршило се великим повећањем цена кућа чак иу Мадриду, главном граду, од 16,4%, нивоу који се, на националној разини, показао са добром стопом од 13% више.
Након колапса који је видио протагонисте Барселоне, још 2007. године, Шпанија је 2014. године отворила нову еру: ону позитивног тренда који изгледа да је достигао повијесне врхунце. Проблем који произилази из ове ситуације огледа се у одсуству великог и разноврсног стамбеног фонда који би могао задовољити сваки захтјев на тржишту, преферирајући очигледно ужи и финансијски снажнији круг.
Неспорни притисак потражње изазвао је неку врсту '' ефекта левка '' који драстично смањује могућност проналажења нове имовине у Барцелони иу Мадриду. Разлог зашто, временом, својства постају демодија, док се потребе инвеститора мијењају и мијењају у врсти друштва, политике, па чак и околине.
Још једна област која најбоље представља такву ситуацију тако снажну са економске тачке гледишта, али изнад свега некретнине, је тзв. '' Дијагонална мар '', област на којој је 2018. године завршена продаја за 12.000 евра по квадратном метру. Очигледно се ради о древним и луксузним вилама и таванима опремљеним са свим удобностима као и са предивним погледом на море.
Међутим, постоје и објекти одређеног нивоа, као што су хотели, конгресни и комерцијални центри, а да не спомињемо музеје и приватне плаже које сваке године привлаче туристе из цијелог свијета.
Међутим, трансакције расту, уз повећање продаје од 8% у односу на 2017. годину. Највећи инвеститори шпанске цигле су Италијани, а затим Американци и Немци.
Шта рећи, чини се да је шпањолска цигла постала златна!
